Insulinska rezistencija: zašto ste stalno gladni i kako da rešite problem

Insulinska rezistencija – tihi uzrok gladi, gojaznosti i hormonskih poremećaja

Da li vam se dešava da ubrzo nakon obroka ponovo osetite glad? Da li imate izraženu želju za slatkišima, posebno u popodnevnim i večernjim satima? Pokušavate da smršate, ali kilogrami ne idu dole ili se brzo vraćaju? Ako se prepoznajete u ovim pitanjima, moguće je da je u pitanju insulinska rezistencija.

Šta je insulinska rezistencija?

Insulin je hormon koji pomaže da šećer (glukoza) iz krvi uđe u ćelije i bude iskorišćen kao energija. Kod insulinske rezistencije, ćelije postaju manje osetljive na insulin, pa organizam mora da luči sve veće količine ovog hormona kako bi održao normalan nivo šećera u krvi.

Vremenom, ovaj mehanizam može dovesti do poremećaja metabolizma, povećanja telesne mase, hormonskog disbalansa, predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Zato je važno da se stanje prepozna na vreme i da se reaguje kroz promenu navika i stručno vođen plan.

Simptomi koji mogu ukazivati na insulinsku rezistenciju

Obrati pažnju na sledeće signale:

Da li često nakon jela imate osećaj da ste još uvek gladni?
Da li imate pojačanu želju za slatkišima?
Pokušavate da izgubite na težini, ali vam to ne polazi za rukom?
Žena ste i imate neredovne cikluse?

Vrlo je moguće da imate insulinsku rezistenciju.
Mi smo tu da zajedno sa vama rešimo vaš problem i poboljšamo kvalitet vašeg života.

Najčešći znaci su stalna ili česta glad, jaka želja za slatkom hranom, otežano mršavljenje, umor i pad energije, kao i pospanost nakon obroka. Kod nekih osoba se javlja i nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka.

Insulinska rezistencija i neredovni ciklusi kod žena

Kod žena, insulinska rezistencija može uticati na hormonski balans i dovesti do neredovnih menstrualnih ciklusa, izostanka ovulacije i tegoba koje podsećaju na PCOS. To ne znači da svaka žena sa neredovnim ciklusima ima PCOS, ali znači da je pametno uraditi procenu i laboratoriju.

Ko je u povećanom riziku?

Insulinska rezistencija se češće javlja kod osoba koje imaju višak kilograma, vode sedentarni način života, imaju porodičnu istoriju dijabetesa, izložene su hroničnom stresu ili imaju loš san. Ipak, može se javiti i kod osoba koje nisu gojazne, zbog čega simptome ne treba zanemariti.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora, pregleda i laboratorijskih analiza. U zavisnosti od vaše kliničke slike, lekar može predložiti merenje glukoze natašte, HbA1c (prosečan šećer u poslednja tri meseca), test opterećenja glukozom (OGTT), kao i proveru masnoća u krvi i drugih parametara metabolizma. Rezultati se uvek tumače individualno.

Kako se insulinska rezistencija drži pod kontrolom?

Osnova je promena životnih navika, bez rigoroznih dijeta i nerealnih očekivanja. Cilj je stabilniji šećer u krvi, bolja sitost, više energije i održiv plan koji može da se prati dugoročno.

1) Uravnoteženi obroci

U većini slučajeva pomaže da svaki obrok sadrži dobar izvor proteina, dovoljno vlakana i zdrave masti. To usporava nagle skokove šećera i produžava osećaj sitosti. Umesto zabrana, važniji je raspored, porcija i kvalitet hrane.

2) Redovno kretanje

Šetnja nakon obroka je odličan početak. Kombinacija umerenog kardio treninga i vežbi snage, kada je moguće, dodatno poboljšava insulinsku osetljivost. Kontinuitet je važniji od intenziteta.

3) San i stres

Loš san i hronični stres mogu pojačati apetit i želju za slatkišima. Pokušajte da uvedete stabilan ritam spavanja i kratke dnevne pauze za opuštanje. I male promene mogu doneti veliku razliku.

Kako Porodični Doktor može da vam pomogne

U Porodičnom Doktoru pristupamo problemu individualno i sistematično. Zajedno sa vama radimo na tome da prepoznamo uzrok tegoba, uradimo potrebne analize, napravimo realan plan ishrane i aktivnosti i pratimo rezultate kroz kontrole. Naš cilj je da poboljšamo vaše zdravlje i kvalitet života, korak po korak.

Tagovi:

#porodicnidoktor #longevity #insulinska rezistencija #gojaznost #neredovniciklusi

Leave a reply